Literarni sokak: август 2014

Satiričar čijeg pera su se plašili članovi kraljevske porodice Obrenović.
Rodom iz Šumadije, iz učiteljske porodice.
O ljubavi ništa nije znao,kako sam kaže, dok nije upoznao Nataliju Raketić, tamnokosu učiteljicu. Zbog nje je često iz Beograda dolazio krišom u Srem i Sremske Karlovce.

Natalija zbog ljubavi prelazi u Prokuplje da radi, kako bi bila bliže Domanoviću koji predaje u Prokuplju. Za Nataliju pričaju da je bila divna učiteljica koja je posebno brinula o seoskoj deci koja su dugo pešačila do škole po zimi - trljala im je prozeble uši, sušila rukavice. Deca su je volela i sa ljubavlju radila domaće zadatke.
Tadašnji profesor pirotske gimnazije bio je i Jaša Prodanović. 1895. godine prvi put je ugledao jednog mladog čoveka nebrižljivo obučenog, guste kose čiji su se pramenovi lepili za čelo. Mislio je da je to novi obućarski pomoćnik koga su očekivali, ali je u stvari to bio njegov budući bliski prijatelj Radoje Domanović.
Radoje uskoro ženi Nataliju, Jaša im je bio kum. Prodanović je i uticao na Domanovića da nastavi sa svojim književnim radom u palanci.
Mladi bračni par delio je dobro i zlo, ali više zlo. Pošto Radoje nije bio miljenik dinastije zbog svojih stavova koje je prenosio u dela često je bio premeštan. Raspoređen je u Vranje. Tamo, u gimnaziji, srpski jezik predaje Bori Stankoviću. Učenicima se svideo stil predavanja i ideje koje je pokušavao da im prenese mladi profesor Radoje. Negovao je čist književni jezik i umeo je lepo da priča. Prema rečima Jaše Prodanovića, tako ''slatko'' su umeli da govore još Nušić, glumac čika Ilija Stanojević i Žarko Ilić.
I Pirot i Vranje su bili puni beogradskih profesora koji su zbog politike proterani u unutrašnjost. Oni su se međusobno družili što nije odgovaralo dinastiji i vladajućem telu. Radoje je opet premešten, ovaj put u Leskovac. Natalija ga svuda prati.
Leskovačka gimnazija otpušta pisca nakon depeše kralja Aleksandra Obrenovića koji traži hitno penzionisanje i otkaz onima koji su nepovoljno govorili o novoj rezoluciji o srednjim školama. Otpuštena je i Natalija iz osnovne škole. Vraćaju se u Beograd, bez posla i imetka, sa malom ćerkom.
U Beogradu Janko Veselinović i Milorad Mitrović uvode Domanovića u redakcije, pokazuju mu kafane. Njegovi tekstovi počinju da se objavljuju u novinama i časopisima. Dok su drugi po ceo dan sedeli u kafanama, njega mesto nije držalo. Popio bi svoje piće, posedeo malo i krenuo dalje.
Našem piscu je delovalo šašavo njegovo pisanje satire Kraljević Marko po drugi put među Srbima. Ipak, smatrao je da će se nekome dopasti. Nije ni slutio kakav će haos ta priča izazvati. Njegove priče nanosile su udarce despotizmu dinastije Obrenović.
U vreme književne slave umire mu sin. Kraj dinastije Obrenović slavio se kao praznik. Radoje sa ženom i ćerkom odlazi u Minhen. Posećuje predavanja o slikarstvu, i sam uzima kičicu u ruku. Mogao je da postane veliki slikar ali je umesto toga postao veliki pisac. Za muziku nije mario.
Sam obilazi neke gradove Nemačke. Dogovor je da se sa ženom, detetom i prijateljem nađe u Beču. U Beču Natalija cele noći nije mogla da zaspi od kašlja korisnika susedne sobe. Taj kašalj ju je podsećao na kašalj njenog muža. Na hodniku se susreće sa Radojem koji ih je dva dana tražio u Beču a razdvajali su ih samo zidovi.
I dalje posećuje beogradske kafane a cela kafana je volela da sluša kako lepo govori. Tada se nije pilo da bi se napilo već da bi se na dva-tri sata zaboravilo na svu svirepost života i nepravde. Svuda je sa radošću dočekivan. Niko nije znao da je počeo da poboljeva od tuberkuloze.
4. avgusta 1908. umire u 35. godini života.