A meni se čini da je strah najveća sramota ovog sveta i najveće poniženje čovekovo. Izmahnut je nad njim, kao bič, uperen u grlo, kao nož. Čovek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime, kao vodom. Plaši ga sudbina, plaši ga sutrašnji dan, plaši ga vladajući zakon, plaši ga moćniji čovek, i on nije ono što bi hteo biti, već ono što mora da bude. Umiljava se sudbini, moli se sutrašnjem danu, poslušno ponavlja zakon, ponizno se smeši mrskom moćnom čoveku, pomiren da bude nakazna tvorevina sačinjena od straha i pristajanja.
                                                                               Tvrđava Meša Selimović

B. Mihalek