Naša ljubav

Noć me ta u mladost stiže.
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
a ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene.
I jedno u drugom vidimo kugu.
A opet....izvan te kobne žene
u mojoj duši nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo.
I već sam od toga kao mesec žut.
Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
da zajedno produžimo put.

Ne znam više da li je to ljubav
ili zagonetni čulni mrak:
znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
o rečni brzak.

Rade Drainac