Rođen 1. maja 1862. godine u Salašu Crnobarskom, u Mačvi.
Školovao se u Glogovcu i Šapcu. Otac mu je bio sveštenik i nadao se da će sin krenuti njegovim stopama jer je imao divan glas za crkveno pojanje. Umesto Bogoslovije Janko upisuje Učiteljsku školu u Beogradu, ali je nije završio.
Obožavao je pozorište, često je statirao u predstavama. Posećivao je posela, pevao, pričao priče.
Ministarstvo prosvete ga postavlja za privremenog učitelja u Svileuvi. Tu upoznaje Jovanku Jovanović. Svadbeno veselje je trajalo tri dana.
.jpg)
Jankove pripovetke postaju sve slavnije. Porodičnu idilu narušava smrt dece još u kolevci, ostaje im samo ćerka Persida.
Veselinović se okreće politici. Često je premeštan i otpuštan a dešavalo se i da završi u zatvoru.
Postaje predsednik opštine Koceljeva ali ne uspeva da usreći ni narod ni sebe. Završavao je na sudu zbog malverzacija.
Odlučuje se da završi telegrafski kurs u Beču, pa u Beogradu, ali ne uspeva. Mlađi polaznici kursa su prvo mislili da je on novi profesor zbog razlike u godinama.
Pomoćnik urednika Srpskih novina, korektor Državne štamparije, objavljuje pripovetke, roman, njegova dela počinju da se izvode u pozorištu. Tu se zagledao u primadonu Velu Nigrinovu.
Član je pozorišnog odbora sa Sremcem, Nušićem, Glišićem. U kafani su ga prijatelji često molili da zapeva. Boemski život je ispunjen nedostatkom novca i povremenim hapšenjima. Često je korekturu svojih članaka obavljao u zatvoru. Šantić je dva puta dolazio u Beograd i oba puta je njegov prijatelj bio iza brave. Prijatelji posećuju Janka u zatvoru i tu nastaje naredna slika.
Sede: Svetozar Ćorović, Simo Matavulj, Aleksa Šantić, Janko Veselinović. Drugi red: Slobodan Jovanović i Milorad Mitrović. Stoje: Mile Pavlović Krpa, Atanasije Šola, Radoje Domanović, Svetolik Jakšić, Ljubo Oborina, Risto Odavić i Jovan Skerlić
Tri meseca zatvora poremetili su Jankovo zdravlje. Prvo se javlja tuberkuloza a zatim i bubrežna bolest. Tokom posete sestrama u Nišu pada u postelju. Tu je dočekao i 43. rođendan. Vraća se u Beograd, zatim u Glogovac. U nedelju 12. juna 1905. mu je pozlilo. Nekoliko dana kasnije umire. Svi putevi u Mačvi bili su zakrčeni tog Vidovdana. Narod, prijatelji, porodica, kolege pratile su pisca na večni počinak. Nisu mogli da se odluče ko će da drži govor. Skočio je Radoje Domanović i jedva izgovorio: ''Srbijo, majku ti...Sve što vredno imađaše ti posahranjiva!''
Sahrana Janka Veselinovića
Školovao se u Glogovcu i Šapcu. Otac mu je bio sveštenik i nadao se da će sin krenuti njegovim stopama jer je imao divan glas za crkveno pojanje. Umesto Bogoslovije Janko upisuje Učiteljsku školu u Beogradu, ali je nije završio.
Obožavao je pozorište, često je statirao u predstavama. Posećivao je posela, pevao, pričao priče.
Ministarstvo prosvete ga postavlja za privremenog učitelja u Svileuvi. Tu upoznaje Jovanku Jovanović. Svadbeno veselje je trajalo tri dana.
Jankove pripovetke postaju sve slavnije. Porodičnu idilu narušava smrt dece još u kolevci, ostaje im samo ćerka Persida.
Veselinović se okreće politici. Često je premeštan i otpuštan a dešavalo se i da završi u zatvoru.
Postaje predsednik opštine Koceljeva ali ne uspeva da usreći ni narod ni sebe. Završavao je na sudu zbog malverzacija.
Odlučuje se da završi telegrafski kurs u Beču, pa u Beogradu, ali ne uspeva. Mlađi polaznici kursa su prvo mislili da je on novi profesor zbog razlike u godinama.
Pomoćnik urednika Srpskih novina, korektor Državne štamparije, objavljuje pripovetke, roman, njegova dela počinju da se izvode u pozorištu. Tu se zagledao u primadonu Velu Nigrinovu.
Član je pozorišnog odbora sa Sremcem, Nušićem, Glišićem. U kafani su ga prijatelji često molili da zapeva. Boemski život je ispunjen nedostatkom novca i povremenim hapšenjima. Često je korekturu svojih članaka obavljao u zatvoru. Šantić je dva puta dolazio u Beograd i oba puta je njegov prijatelj bio iza brave. Prijatelji posećuju Janka u zatvoru i tu nastaje naredna slika.
Sede: Svetozar Ćorović, Simo Matavulj, Aleksa Šantić, Janko Veselinović. Drugi red: Slobodan Jovanović i Milorad Mitrović. Stoje: Mile Pavlović Krpa, Atanasije Šola, Radoje Domanović, Svetolik Jakšić, Ljubo Oborina, Risto Odavić i Jovan Skerlić
Tri meseca zatvora poremetili su Jankovo zdravlje. Prvo se javlja tuberkuloza a zatim i bubrežna bolest. Tokom posete sestrama u Nišu pada u postelju. Tu je dočekao i 43. rođendan. Vraća se u Beograd, zatim u Glogovac. U nedelju 12. juna 1905. mu je pozlilo. Nekoliko dana kasnije umire. Svi putevi u Mačvi bili su zakrčeni tog Vidovdana. Narod, prijatelji, porodica, kolege pratile su pisca na večni počinak. Nisu mogli da se odluče ko će da drži govor. Skočio je Radoje Domanović i jedva izgovorio: ''Srbijo, majku ti...Sve što vredno imađaše ti posahranjiva!''
Sahrana Janka Veselinovića
Нема коментара:
Постави коментар