Preuzeto sa http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?PHPSESSID=377pcrvr8ta4577ga36tcb08s0&topic=591.0
Književnik bez zanimanja
Tražio Đuro Jakšić od upravnika policije objavu da pređe u Zemun, koji se u to doba nalazio u inostranstvu, a Tucaković ga strogo pita:
— A ko si ti i kako se zoveš?
— Đorđe Jakšić.
— A šta si?
— Književnik.
— Ama, ne pitam te to — nervira se policijski birokrata — nego kaži mi svoje pravo zanimanja: čime se baviš?
— Gospodine upravniče, nemam ja drugog zanimanja — prkosno će Jakšić. — Ja sam po svom prvom zanimanju pesnik i dramatičar, što će reći — književnik!
Upravnik sleže ramenima i pritisnu zvonce na stolu a kad stiže ćata on pokazujući na Đuru, reče:
— Dela, ćato, zvao sam te da ovom objavu napišeš. Zove se Đorđe Jakšić.
— Izvinite, a kakvo zanimanje da stavim dotičnog — ponizno će ćata mrljajući perom po tabaku.
— Napiši — reče upravnik policije. — Napiši, književnik bez zanimanja.
Kad je ovo ćata sročio on upita:
— Gospodine upravniče, a da li da rečenom Jakšiću izdamo besplatnu objavu ili da naplatimo taksu?
— Dabome, napiši, besplatno - reče upravnik dobronamerno i dodade: — To je po Cukićevoj policijskoj uredbi. Tamo član 49. glasi: skitnice, Cigani, muzikanti i druga slična im lica bez stalnog zanimanja, dobijaju objavu besplatno. Zato izdaj i ovom nesrećniku Jakšiću, književniku bez zanimanja, besplatnu objavu!
Mora progovoriti
Sedi društvo kod Tri šešira i u razgovoru neko reče:
— Zamislite, kad je već reč o deci, našem prijatelju, onom novinaru, rodilo se nemo dete!
— Šta ćeš, prijatelju, biće to, sigurno, vladin novinar — primeti Sremac.
— Ali, gospodine Stevo, dete je žensko?
— E, ako je dete žensko, onda roditelji neka više ne brinu — mora progovoriti.
Žena je skupa stvar
Sreo Nušić jednog poznanika, neraspoloženog i ćutljivog pa ga upita što se tako skunjio?
— Kako da se i ne bih skunjio — ovaj odgovara. Eto, nedavno sam se oženio, a moram da pravim već drugu menicu. Nisam ni slutio da brak baš toliko košta.
— Ne mari ništa, mladiću uteši ga Nušić. — Žena je skupa stvar, ali dugo traje.
Podstanar ispod klupe
Iako nije bio u stalnom radnom odnosu Tin je dosta honorarno sarađivao svojim prilozima i prevodima po listovima i časopisima, a savremenici govore da je u Beogradu najpre stanovao sa Draincem u Bosanskoj 40, zatim u Jug Bogdanovoj 15, Vasinoj 21 i Antikvarnici Vlajka Ignjačevića-Marsovca preko puta Pravnog fakulteta. Ali kako bi često ostajao u Skadarliji do zore možda bi zahvaljujući dobrom piću jutro dočekao na kojoj klupi parka, kao što tvrdi jedna anegdota:
Žandar budi zaspalog Tina na klupi u parku, a pritom ispod nje zapaža još jednog čoveka u snu pa će reći:
— Pobogu, gospodine Tine ko je taj što spava pod vašom klupom?
Trljajući oči i zevajući tek rasanjeni Tin kaže žandarmu.
— Polako, nemojte vikati, probudićete mog podstanara Raku Drainca!
Kosta Dimitrijević Život boemske Skadarlije
Književnik bez zanimanja
Tražio Đuro Jakšić od upravnika policije objavu da pređe u Zemun, koji se u to doba nalazio u inostranstvu, a Tucaković ga strogo pita:
— A ko si ti i kako se zoveš?
— Đorđe Jakšić.
— A šta si?
— Književnik.
— Ama, ne pitam te to — nervira se policijski birokrata — nego kaži mi svoje pravo zanimanja: čime se baviš?
— Gospodine upravniče, nemam ja drugog zanimanja — prkosno će Jakšić. — Ja sam po svom prvom zanimanju pesnik i dramatičar, što će reći — književnik!
Upravnik sleže ramenima i pritisnu zvonce na stolu a kad stiže ćata on pokazujući na Đuru, reče:
— Dela, ćato, zvao sam te da ovom objavu napišeš. Zove se Đorđe Jakšić.
— Izvinite, a kakvo zanimanje da stavim dotičnog — ponizno će ćata mrljajući perom po tabaku.
— Napiši — reče upravnik policije. — Napiši, književnik bez zanimanja.
Kad je ovo ćata sročio on upita:
— Gospodine upravniče, a da li da rečenom Jakšiću izdamo besplatnu objavu ili da naplatimo taksu?
— Dabome, napiši, besplatno - reče upravnik dobronamerno i dodade: — To je po Cukićevoj policijskoj uredbi. Tamo član 49. glasi: skitnice, Cigani, muzikanti i druga slična im lica bez stalnog zanimanja, dobijaju objavu besplatno. Zato izdaj i ovom nesrećniku Jakšiću, književniku bez zanimanja, besplatnu objavu!
Mora progovoriti
Sedi društvo kod Tri šešira i u razgovoru neko reče:
— Zamislite, kad je već reč o deci, našem prijatelju, onom novinaru, rodilo se nemo dete!
— Šta ćeš, prijatelju, biće to, sigurno, vladin novinar — primeti Sremac.
— Ali, gospodine Stevo, dete je žensko?
— E, ako je dete žensko, onda roditelji neka više ne brinu — mora progovoriti.
Žena je skupa stvar
Sreo Nušić jednog poznanika, neraspoloženog i ćutljivog pa ga upita što se tako skunjio?
— Kako da se i ne bih skunjio — ovaj odgovara. Eto, nedavno sam se oženio, a moram da pravim već drugu menicu. Nisam ni slutio da brak baš toliko košta.
— Ne mari ništa, mladiću uteši ga Nušić. — Žena je skupa stvar, ali dugo traje.
Podstanar ispod klupe
Iako nije bio u stalnom radnom odnosu Tin je dosta honorarno sarađivao svojim prilozima i prevodima po listovima i časopisima, a savremenici govore da je u Beogradu najpre stanovao sa Draincem u Bosanskoj 40, zatim u Jug Bogdanovoj 15, Vasinoj 21 i Antikvarnici Vlajka Ignjačevića-Marsovca preko puta Pravnog fakulteta. Ali kako bi često ostajao u Skadarliji do zore možda bi zahvaljujući dobrom piću jutro dočekao na kojoj klupi parka, kao što tvrdi jedna anegdota:
Žandar budi zaspalog Tina na klupi u parku, a pritom ispod nje zapaža još jednog čoveka u snu pa će reći:
— Pobogu, gospodine Tine ko je taj što spava pod vašom klupom?
Trljajući oči i zevajući tek rasanjeni Tin kaže žandarmu.
— Polako, nemojte vikati, probudićete mog podstanara Raku Drainca!
Kosta Dimitrijević Život boemske Skadarlije
Нема коментара:
Постави коментар