Lekar i književnik skromnog opusa. Napisao je samo devet pripovedaka koje su zauzele istaknuto mesto u našoj književnosti. (nekoliko pripovedaka nije zavrišio do kraja)
Rođen je u Šapcu, 1851. godine, u trgovačkoj porodici. Njegov otac Kuzman je imao puno knjiga i čitao je deci pred spavanje.
Porodici Lazarević kum je bio Vuk Stefanović Karadžić.
Rano je ostao bez oca. Laza postaje glave kuće i uzdanica svoje majke i tri sestre.
Oduvek je bio bolešljiv, upalih grudi, kovrdžave kose, ali plamenih očiju.
Školovao se u Šapcu i Beogradu. Njegov zet bio je Milorad Šapčanin, književnik i upravnik Narodnog pozorišta.
Studirao je prava (koja nije voleo) i medicinu u Berlinu. San mu je bio da postane ''gospodin doktor''.
U Berlinu su njegove kolege studenti mislili da je iz Azije pošto nisu znali gde je Srbija. Kao državni pitomac sastavljao je kraj sa krajem uz skromnu stipendiju.
Laza u jednom svom pismu piše da je punih šest meseci za večeru jeo samo hleb i ''maslo'' ili kafu sa kolačima, da je išao iscepan i spavao u hladnoj sobi. Sve što bi uštedeo morao je da potroši na hemijsku laboratoriju ili knjige. Takav način života se odražava na njegovo zdravlje.
Zaljubljuje se u Anu Gutjar, koja je stanovala u istom pansionu kao i on. Uspomenu na ovu nesrećnu ljubav pretočio je u pripovetku Švabica.
Zimu je dočekao bez kaputa pa šalje mere u Beograd kako bi uštedeo novac. Založio je sat, knjige i još neke vredne stvari i uz veliku kamatu dobija novac kojim kupuje kaput i izvodi Anu u šetnju.
Ipak, zbog pritiska porodice, duhovne pokornosti i tradicije, Laza napušta Berlin i Anu, devojku druge vere, koju nisu prihvatali članovi njegove porodice.
1876. godine se vraća u Srbiju i kao nesvršeni student medicine učestvuje u srpsko-turskom ratu. Zatim se vraća u Berlin gde 1879. postaje doktor celokupnog lekarstva.
Postaje fizikus pete klase Okruga beogradskog. Ženi se Poleksijom Hristić. Rađaju im se deca: Milorad, Anđelija, Kuzman i Vladan.
U novom ratu protiv Bugarske učestvuje kao rezervni sanitetski major. Na bojištima se namučio. Vraća se živ ali ne i zdrav.
Dopisivao se sa svojim prijateljem i kolegom i po peru i po službi, Jovanom Jovanovićem Zmajem. Besplatno je pregledao invalide i siromašne, uz to im je i davao koji dinar za lekove. Zvali su ga ''sirotinjska majka''.
Bio je član Glavnog sanitetskog saveta, redovni član Srpskog učenog društva, dopisni član Srpske kraljevske akademije i lični lekar kralja Milana.
Od tuberkuloznog meningitisa umiru mu maloletni sinovi Kuzman i Vladan. Nakon toga mu umire i majka. I njemu se grudobolja pogoršava.
Pred smrt ga Akademija, zajedno sa Simom Matavuljom, nagrađuje za najbolju pripovetku. Ali on se ne veseli toj počasti već novac odvaja za svoj pogreb.
Umire 1890. u 40. godini. Kažu da su se kazaljke na starinskom časovniku u njegovoj sobi zaustavile u momentu njegove smrti.
*** Sve ove informacije možete pronaći u sjajnoj knjizi Đorđa Popovića Ljubavi srpskih pisaca
Rođen je u Šapcu, 1851. godine, u trgovačkoj porodici. Njegov otac Kuzman je imao puno knjiga i čitao je deci pred spavanje.
Porodici Lazarević kum je bio Vuk Stefanović Karadžić.
Rano je ostao bez oca. Laza postaje glave kuće i uzdanica svoje majke i tri sestre.
Oduvek je bio bolešljiv, upalih grudi, kovrdžave kose, ali plamenih očiju.
Školovao se u Šapcu i Beogradu. Njegov zet bio je Milorad Šapčanin, književnik i upravnik Narodnog pozorišta.
Studirao je prava (koja nije voleo) i medicinu u Berlinu. San mu je bio da postane ''gospodin doktor''.
Laza u jednom svom pismu piše da je punih šest meseci za večeru jeo samo hleb i ''maslo'' ili kafu sa kolačima, da je išao iscepan i spavao u hladnoj sobi. Sve što bi uštedeo morao je da potroši na hemijsku laboratoriju ili knjige. Takav način života se odražava na njegovo zdravlje.
Zaljubljuje se u Anu Gutjar, koja je stanovala u istom pansionu kao i on. Uspomenu na ovu nesrećnu ljubav pretočio je u pripovetku Švabica.
Zimu je dočekao bez kaputa pa šalje mere u Beograd kako bi uštedeo novac. Založio je sat, knjige i još neke vredne stvari i uz veliku kamatu dobija novac kojim kupuje kaput i izvodi Anu u šetnju.
Ipak, zbog pritiska porodice, duhovne pokornosti i tradicije, Laza napušta Berlin i Anu, devojku druge vere, koju nisu prihvatali članovi njegove porodice.
1876. godine se vraća u Srbiju i kao nesvršeni student medicine učestvuje u srpsko-turskom ratu. Zatim se vraća u Berlin gde 1879. postaje doktor celokupnog lekarstva.
Postaje fizikus pete klase Okruga beogradskog. Ženi se Poleksijom Hristić. Rađaju im se deca: Milorad, Anđelija, Kuzman i Vladan.
U novom ratu protiv Bugarske učestvuje kao rezervni sanitetski major. Na bojištima se namučio. Vraća se živ ali ne i zdrav.
Dopisivao se sa svojim prijateljem i kolegom i po peru i po službi, Jovanom Jovanovićem Zmajem. Besplatno je pregledao invalide i siromašne, uz to im je i davao koji dinar za lekove. Zvali su ga ''sirotinjska majka''.
Bio je član Glavnog sanitetskog saveta, redovni član Srpskog učenog društva, dopisni član Srpske kraljevske akademije i lični lekar kralja Milana.
Od tuberkuloznog meningitisa umiru mu maloletni sinovi Kuzman i Vladan. Nakon toga mu umire i majka. I njemu se grudobolja pogoršava.
Pred smrt ga Akademija, zajedno sa Simom Matavuljom, nagrađuje za najbolju pripovetku. Ali on se ne veseli toj počasti već novac odvaja za svoj pogreb.
Umire 1890. u 40. godini. Kažu da su se kazaljke na starinskom časovniku u njegovoj sobi zaustavile u momentu njegove smrti.
*** Sve ove informacije možete pronaći u sjajnoj knjizi Đorđa Popovića Ljubavi srpskih pisaca
Нема коментара:
Постави коментар